Adaptacija u vrtiću je veoma važna. Polazak deteta u vrtić ili jaslice za većinu dece predstavlja prvo značajno odvajanje od roditelja, kao i prvi izlazak iz porodične sredine. Ovo je prvi put da se dete susreće sa novim okruženjima, novom decom i novim odraslim osobama. Takođe, ovo je prvi put da dolazi do promene stečenih navika usled odvajanja od roditelja i doma. Ceo proces adaptacije je zbog toga poseban i delikatan trenutak u životu svakog deteta. Važno je da pružimo detetu mogućnost da spontano i bezbolno prođe kroz sve faze prilagođavanja vrtiću.
Bez obzira da li je već ranije išlo u vrtić ili se po prvi put susreće s njim, svako dete koje polazi u vrtić neminovno prolazi kroz proces adaptacije. Sama adaptacija predstavlja speficičan proces prilagođavanja na novonastale promene. Ove promene mogu biti stresne, ali istovremeno mogu biti i veoma uzbudljive. Proces adaptacije je potrebno izvesti veoma obazrivo, sa puno razumevanja, strpljenja i nežnosti kako bi prošao što spontanije i prirodnije.
U ovom periodu se roditeljima nameće mnogo pitanja: zašto dete plače, koliko dugo plače, da li i druga deca tako plaču, koliko obično traje adaptacija u vrtiću i šta je može učini lakšom, da li je duže ostajanje kod kuće pre vrtića ipak bolje rešenje i slično. Trajanje adaptacije je individualno i može biti od dve do tri nedelje pa i duže. Tokom perioda adaptacije dete ne treba siliti ni na šta, potrebno ga je motivisati da prihvati ovu veliku promenu koja mu se događa i koja za njega nije nimalo laka. Za ovo vreme je
moguće da se kod deteta pojave različite reakcije, kao:
- Promena apetita,
- Promene raspoloženja,
- Promene toaletnih navika,
- Grubost u igri sa decom ili prema odraslima,
- Plač i odbijanje da krene iz kuće,
- Odbijanje da se obuče ili presvuče,
- Odložena reakcija na adaptaciju.
Sve ove promene su prolaznog karaktera i ponašanje deteta se posle izvesnog vremena normalizuje. Za roditelje je takođe važno da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja potpuno normalna, jer je dečija vezanost za porodicu u ovako ranom uzrastu razvojno uslovljena. Za roditelje je važno da budu istrajni u procesu i ne povlače dete iz vrtića ukoliko se javi neka neželjena rekacija, već da budu strpljivi i pokažu što je više moguće razumevanja. Sam tok prilagođavanja zavisi od osobina deteta, od njeogovog uzrasta, porodične atmosfere i zdravstvenog stanja. Najveći broj dece prođe adaptacijuu vrtiću bez većih problema, dok samo mali broj dece teže prođe kroz ovaj proces.
Za uspešnu adaptaciju svakog deteta neophodna je podrška roditelja kao i obostrana saradnja. Kroz adaptaciju imamo zajednički zadatak da pomognemo detetu da se što lakše i bezbolnije adaptira na vrtić i svoju novu svakodnevnicu. Evo nekih stvari koje mogu pomoći roditeljima da olakšaju deci proces adaptacije:
- Razmena informacija: sve značajne informacije blagovremeno prenesite vaspitačima u vrtiću. Jako je važno da vaspitači budu blisko upoznati sa navikama i arakteristikama vašeg deteta, kao i potencijalnim promenama koje se mogu javiti kod deteta (kao na primer zdravstvene promene, promene u ponašanju ili slično) ili u porodicu (dolazak novog člana, razvod roditelja, selidba, i slično).
- Stav roditelja prema vrtiću: predstavite detetu vrtić kao prirodni tok i budite umereni u pričama o vrtiću. Dete nikako ne treba zastrašivati
vrtićem već o vrtiću treba govoriti lepe reči. Možete se, na primer, sa detetom igrati igrama na temu odlaska u vrtić ili pričati detetu priče o vrtiću. Takođe možete ponekad i prošetati sa detetom do vrtića.
- Prilagođavanje navika: pokušajte da aktivnosti kod kuće prilagodite dnevnom režimu vrtića – vreme obroka, popodnevnog obroka, higijenske i radne navike, i slično). Takođe pokušajte, ukoliko je to moguće, da prilagodite svoje vreme i obaveze vremenu boravka deteta u vrtiću tokom perioda adaptacije.
- Kontinuitet: potrudite se da uspostavite kontinuitet u dolascima. Iz ovog razloga je poželjno da dete krene u vrtić početkom radne nedelje, kako bi u kontinuitetu dolazilo što duže, jer vikend je veliki prekid za decu.
- Jutarnje odvajanje: pri jutarnjem odvajanju ne treba odugovlačiti ali ne treba ni bežati od deteta – potrebno je odlučno saopštiti detetu da morate da idete ali da ćete se vratiti po njega. Pokažite detetu da ga volite i kada niste pored njega. Potrudite se da pri odvajanju ne pokazujete nikakvu negativnost ili tugu, već probajte da budete vedri i
raspoloženi da bi vas dete zapamtilo u pozitivnom svetlu i doživelo rastanak što bezbolnije.
- Iskrenost i doslednost: upoznajte dete sa svojim svakodnevnim rasporedom i obavezama. Ako kažete detetu da ćete doći po njega posle ručka ili posle spavanja, odžite reč. Prema detetu morate biti iskreni i dosledni kako biste izgradili poverenje i pojačali osećaj sigurnosti kod deteta.
- Zajedničko vreme: potrudite se da i nakon vrtića i vikendom konstruktivno provedete vreme sa detetom.
Iako je adaptacija u vrtiću potencijalno komplikovana, takođe je svakodnevna pojava. Učinimo sve da vrtić bude detetu drugi dom koji ga prihvata kada dete prvi put izlazi iz okruženja svoje porodice i otkriva potpuno novi svet svojih vršnjaka.
Najnovije informacije o vrtiću i jaslicama možete pratiti na linku.